НЕДЕЉА СВИХ СВЕТИХ

Јев.Матеј, зач. 38

„Рече Господ Својим ученицима: сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.“

Ако нам ово зазвучи као грубо, као непраштање а позвани смо да праштамо, запитајмо се а како би могло другачије? Како би могло другачије а да се не затре слобода и не уништи озбиљност једног живота који имамо? Да ли би Христова љубав била у томе да у Царство Божије уводи и оне који Га не желе? Који га не воле? Па и на силу.

Христос нам нуди нешто што је пре Њега било немогуће. Али с Богом постати Бог могуће је тек ако заиста пригрлимо љубављу Бога. Ако га волимо „свим срцем својим, и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом.“
Ми често не знамо да ли заиста неког волимо или волимо тек неку сенку своје личности, нешто што нисмо чак ни ми сами, него замућена слика коју граде наше страсти и жеље. Зар можемо са Богом у вечност ако га не волимо изнад свега? И каква би то вечност била са Богом ког заправо не волимо него само очекујемо од њега да нам испуни жеље. Па и да нам да детињасто замишљено рајско божанско стање. Објашњава нам даље Христос, рекли би смо сурово, али ако не прогледамо промашићемо…

Јев.Матеј, зач. 38

„Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.“

Ако не волиш Бога више него своје родитеље – онда ти у ствари не волиш ни своје родитеље. Ако не волиш Бога више него своју децу, онда ти заправо не волиш ни своју децу. Волиш себе, и то не чак правог себе него неког паразита који те само имитира и сакрива од тебе твоју суштину.
Не можеш сачувати повезаност ни са чим створеним и ни са ким ако не заволиш Вечнога Бога – извор сваке повезаности и живота. А ако уопште покушаваш да волиш знаћеш да љубави ни према најрођенијима нема без мање или веће жртве, како је коме већ дато.

Па је нема ни према Богу.
Осим лепе жеље, да би те Бог препознао, да би би сам себе препознао као некога који жели вечно Царство Божије са Богом и свима које воли – не можеш без веће или мање жртве. Како коме већ Бог да.

Ето и о томе нам Христос говори у недељу пре почетка Апостолског (Петровског) поста.

Аутор текста: свештеник Ненад Илић

Фото: о.Ненад Илић

Њузлетер претплата

Унесите своју адресу е-поште да бисте се претплатили на наш билтен

Оставите коментар