Јасика: археолошка ископина душе једног монаха, створена од Оца и пронађена оцем

Када сам добила поруку да напишем нешто о књизи Јасика, како би се још нешто о њој казало, у први мах сам рекла: не желим. Плашим се. Како да се не плашим када је потребно да говорим о себи која нисам? Како да потпуно мирно пишем о речима које припадају другом исто онолико колико и самом аутору? Зар је могуће без имало страха, стида и одговорности представити књигу која је Господу већ одавно представљена? Не претерујем. Свака је реч у пуноћи свога настајања, досегла до самог Господа и ако нас због нечега, Отац наш Небески, држи у овом животу онда су то написане речи у књизи Јасика и делања саме Јасике.

Када бих се усудила да дам поднаслов, а да ми и сам аутор не замери, рекла бих: Археолошка ископина душе једног монаха, створена од Оца и пронађена оцем!

Исповедна писма: гроб телу и Васкрсење души

Књига Јасика представља исповедна писма монахиње свом духовном оцу. Читајући је подсетила ме на молитве Владике Николаја. Како је владика Николај своје молитве састављао на језеру и њима се обраћао свом Оцу, тако се и монахиња као Јасика у даху ветра обраћа свом и Оцу и оцу. То су молитве које су, судећи по садржају, настале под рушевинама, зараслим шумама, обрушеним црквама и тиме представљају археолошку ископину душе једног човека који пронађен у души свога оца постаје монах.

СТАРАЦ ЈЕ У СУШТИНИ ТВОРАЦ ОВЕ КЊИГЕ А ПИСАЦ ЈЕ САМО ЈАСИКА У ДАХУ ВЕТРА.

Пратећи наслове књиге и посматрајући почетак и крај – добијам рукотворену слику Живог Човека, тј. икону Богочовека осликану кроз духовну самоспознају и искрену орадошћеност монахиње која је дошла: не да би одживела остатак свог живота; дошла је да би се предала потпуно: колико може, и колико не може. Дошла је да у сваком тренутку да све. И баш због ових редова, благословима и оца и Оца, чини ми се да аутор мером Светворца осликава пример Човека који са Христом узраста до Очевог загрљаја!

Монахиња Јефимија, чију везу са Јасиком проналази Љубиша Ђидић [1],у свом првом тексту Туга за младенцем Угљешом у једном тренутку пише:

ТЕЛО СЕ ПРЕДАДЕ ГРОБУ, КОЈИ СТВОРИШЕ ПРАОЦИ ЗБОГ ГРЕХОВА.

Ова исповедна писма су гроб телу, али Васкрсење души, грмљавина ђаволу, али смирај човеку, потоп греху, али водоноша жедном, секира егоизму, али мелем рани. Ова исповедна писма су исповести сваког од нас. Она постају оно што ми нисмо и говоре нам оно што бисмо требали да будемо. Одувек је човек тражио другог човека да не би остао безимен, него да у имену Другог своје име сачува, па је тако сваки наслов Јасике по један човек који нас водећи ка Другом, настањује у нама самима.

Владика Николај је на једној трибини за Шекспирова дела говорио: Ја Шекспира не познајем, али Шекспир зна мене. Оно у шта сам сигурна је, да ме аутор Јасике јако добро познаје. Борбе које су описане, а које ми, овакви, можемо да видимо, заправо приказује борбе човека који је зарад Христове љубави спреман да надиће обичног, срмтног човека и постане „бесмртан“. А онда, да се као такав, удостоји тиховања у пристаништу Свете Тројице. Оно, што ме је Јасика научила је да се суштина душе једног монаха огледа у једноставности, а и сама књига то јесте – једноставна суштина настала кроз Суштог да би се у Њему оваплотила и настала нова личност, а како се у предговору и каже:

ЈЕР ЈЕ ОД ЊЕГА, КРОЗ ЊЕГА И РАДИ ЊЕГА СВЕ!

Као што знам да нам Господ исцртава путеве које ми, својим вапајем за Суштином и својим криком ка Спасењу бирамо, тако знам и осећам да је Јасика глас који је отргнут Одозго и преко аутора, као Апостола речи, дарован нама.

Ако се довољно не познајете у жељи за истинским сусретом пред огледалом у ком ћете једино, искрено, видети себе – завирите у Јасику. Али, идите огољени. Огољени пред собом, пред Богочовеком, пред Јасиком. И не само да ћете бити у Христа обучени, него ћете бити и љубављу задојени.

Аутор текста: Марија Веселиновић

преузето: https://kompasportal.rs/jasika-arheoloska-iskopina-duse-jednog-monaha-stvorena-od-oca-i-pronadjena-ocem/?fbclid=IwAR1uvejweBkG8z9qe5ENClEN-cFbKYCGpAEXOGWqCH9JV1alERLmRYQhWXE

Њузлетер претплата

Унесите своју адресу е-поште да бисте се претплатили на наш билтен

Оставите коментар