Избор из поезије – септембар ’21

РАДЕ ШУПИЋ

1.НЕ ПЛАШИ СЕ СМРТИ

I
Сећам се колосеума и камените траве
како одударају од света
високих маслачака
који се ненадано претварају у сунце
О ти – свевремена слутњо
излизаних струја :
унуци сакупљају твоје кости
док ти и даље памтиш
само свој век

Не плаши се смрти
срео сам је у свом безазленом дану
и огњеној тескоби
јер ноћ је исувише испијена
да бисмо умели да је сањамо
Не плаши се речи
њихов венац заблиста

тек после твог повратка на тло

Рећи ћу ти тајну: људи умиру
због мамурних кишобрана
људи умиру због преосетљиве савести
Екстремитети
нестају због изоштрених чула
људи Одумиру када престану да стварају
и једино је тада
њихова туга оправдана

Не плаши се смрти
смрт се само храни
твојим страхом од слободе
не плаши се смрти
већ самрти
Она је та која ће покушати
да завара
твој нихилизам

II
Не постоји победа без страдања
нити љубав без обожавања
литице су варљива пријатељства уплетена у песак
ноћи које се отварају због себе
А дани – њих је ветар вратио земљи
јер неко је ипак хтео да се поигра правде
али не плаши се смрти
Убијени стршљенови око кревета
наслућују нову еру

Простори су свети
само ако их препознамо
звезде су далеко зато што их волимо
Годишња доба

заборављају да спусте своје завесе
и опет је пророк крив
или ипак слепа моћ која му је дата

2.ПОКАЈАЊЕ

Упознај своју тишину
да би смрт отказала долазак
суштина је већа бољка
када без силаска облеће
Позајми мердевине од творца
и надај се опроштају
(али га нећеш добити)

Да је тако лако бити чист
сви људи би постали свеци

Силуете трагају оскудно
нико од њих није добио опрост
Свет живи у веровању
да је молитва кроз болести
довољна да се преживи

Искрене речи изједају месо
оних што не заслужују сан :

сада се исти поново моле
али плачући

Њузлетер претплата

Унесите своју адресу е-поште да бисте се претплатили на наш билтен

Оставите коментар