Избор из поезије – септембар ’21

МАРИЈА ВЕСЕЛИНОВИЋ:

1.Стихотворење

Када бих се поново родила
Сместила бих се међу речи.
Изабрала бих да умирем у словима стихова
И да ме свако закривљено А прободе кроз моје ЈА
Одабрала бих епистемиологију кроз редове побелелих страница
Унутар поезије која је сатворила Човека у Језику Бића.
За инат себи самој отупела бих на белину листова и залепила бих се за црнило
штампаних редова како бих се кроз њих Преобразила у човека који могу бити.
Пристала бих и на Распеће и на правдање, Богу, Човеку и Небу. И на отицање и на
предају и на ропство и на страх. Пристала бих на све што се таквом Поезијом зове.
Сакрила бих се у пресавијеним листовима како ме нико не би открио
Јер су још стихови остали као доказ
Свега онога што јесам или сам могла бити.

2.Ништa

Кад ме нема
Нек сам ништа
Кад ме има
Нек сам, опет, ништа
А кад сам нешто
Нек ме нема пред собом
Да бих пред Тобом рекла:
Опрости, Господе, мом неверју.

3.Жив си

Умро си, сад је ред на мене … да у твојој смрти, неумирућа ја, живим.
Сад је ред на мене да обезбојеном дрвету нанесем боје, а мирис гробљанске земље
заменим мирисом непролазног тебе.
Сад је ред на мене да живећи посадим твој живот на оно место са ког те неће ишчупати
равнодушне сене смрти.
Сад је ред на мене да те незаборавом сачувам од подметнуте гробнице заборава.
Умро си, сад је ред на мене … да у мом животу, неумирућа ја, животарим.

Њузлетер претплата

Унесите своју адресу е-поште да бисте се претплатили на наш билтен

Оставите коментар