Избор из поезије – јул ’21

Никола Ђоловић:

1.СМРТ

Моја сврха је испуњена
Мој логос није окован јармом
Трагедије и неостварених жеља.
Неко би одавде тек почињао каријеру
Ја сам добио више него остварено.
Нисам се показао савршеним
Ни на једном фронту
А можда није ни требало дисати тако.
Заправо, како било коме, па и себи објаснити парадокс
Да је мени смрт као савез са Богом
Једина преокупација
Каријера и жеља
И не осећам након свега да што пропустих
Или, да сам требао ревновати више
За рачуне од овога света.
Моја жена и деца су намирена.
Моја вера не болује од сујетних одмера.
Чекам Бога на увек исти начин
Да пошаље легион добрих Анђела
И изнесе из мог гроба све што је остало
Ако је шта остало од човека.
Нека мој спокој, ако га уопште заслужих
Превије ране долазећима
Мени је све једноставно
И не требам ништа где би неко жртвовао
Сваки атом само да би испружио
Агоније довека.
Нека је слава и хвала Богу,
Али ја само једно тражим ако шта не достигох трпљењем и срцем
Да пронађем човека у себи по Божијој вољи
Због којег не морам прокоцкати век
Да бих за чамотињу света био бољи…

2.ПРИНОС

Да не заборавим принос захвалности
Оним што јесам сваким недостајањем
Када сам дане провео гутајући непорециви камен
Испијајући пољубац бесмисла
До хируршке прецизности на свакој кости.
И не нађох у себи жара да барем тиња
Нити се потрудих да нађем сапутника који би пријатељством да влада.
Не, све је било живо нестајање!
Све што јесам и знам неко безоблично надвијање
Над страхом, кривицом и осветом
Тежак себи сваким кораком и дахом
Као да је повраћање душе
Све што разумем.
А онда, ни због чега знам
Или можда ошинут молитвом непознатог странца што циља са даљине
Данас обретох милост
Данас нестало је све!
И ја пољубих поноре као онај којег подиже нада
Што се магновењем дрзну
Да у мени подигне човека
А усред њега стуб којем не умире име
И натпис над светим ветром:
Када опет будеш помрачен
Не заборави да упалиш светло!…

3.ЗАКОНИЦИ

Устрашени људи
Робови положаја
Кочоперни гласници и красноговорници
лажног морала
Усидрени зазором од свега
Што њиховим пословима
Може да науди.
Људи од правила, потпуно нехумани од закрштавања
У част онога што први не поштују.
Једни су лицемери да не би без украденог остали,
Други су послушни гадови који пазе да ниједно зло не ураде
Да се овим првима не би замерили.
Најгоре су купљени људи од манира
Што годинама махинације збрајају
Па мислећи после да љубе закон моле Бога да избрише сећање другима
За оно што су радили.
Истина, устрашени људи
Најбоље раде свој посао
Али због лојалности закону
Сахрањују другог врло радо
Само да они остану на власти
А људскост нека иде на другу страну…

Њузлетер претплата

Унесите своју адресу е-поште да бисте се претплатили на наш билтен

Оставите коментар