Избор из поезије – јул ’21

насловна фотографија: Veče na Loari – Valloton

Дајана Петровић:

  1. Причасна песма

Твоје сам очи тражио по лаосу
Да ми придржиш страх,
Да, и у том небеском часу, будемо цели…

И када сам десницом затезао орар
Оком си крст на леђима мојим намештала:
Заједно ћемо Крст изнети.

У молитви мирној
Под небеском куполом, свезани
Светим епитрахиљем у једну плот.

Мир свима, кажем.
И духу твоме… одговараш.
Ја сам мир твој, ти си мир мој…

Упаљених кандила
У очним дупљама, на челу,
у срцу осветљен је Пут

Да се истим Телом и Крвљу
Причестимо за сву вечност.
Опет и опет…

Кад у миру изађемо
Пред Цара славе станемо
Да будемо цели.

Да цели будемо.
Амин

2. Послушна песма

Не иди
Када ветар буде дувао
И када рески таласи запљусну
Обалу

Иди кад се вода смири и
Ветрови стишају
А бистрина оголи дубину хриди
Па се забеле к’о небеса

Не иди
Када ветри заљуљају барке
И преврну истину наглавце
И не дадну голубу да слети

Не иди тада
Иди кад се дуга јави
И небо отвори
И талас удави.

Не иди
Док ветар дува
Не лети…
Јер не може се летети.

3. Поново песма

Када се отуђимо
Када признам да сам те нашла
Када сам благословена
И када се кајем
Када бих све како не бих смела
Када се опет кајем
И када бих све исто поново
Када нема више ни једне речи
Када су нејака слова
Када је цео свет у једној речи
Када кажем да више никада нећу
Када се покајем
Па се уплашим да више никада нећу
И када помислим да је последња
Па сазнам да није
Када је оћутим
А опет најјасније осећам
Када је не осећам
Када више нема времена
Када за њу нема повода
Она је поново
Она је увек поново моја
Поново заувек
Моје Ја

Њузлетер претплата

Унесите своју адресу е-поште да бисте се претплатили на наш билтен

Оставите коментар